Sa približavanjem praznika, svi postajemo emotivniji, reagujemo na razne situacije, u nama se budi poseban osećaj ljubavi i privrženosti, okrećemo se voljenoj osobi, ušuškani u toplinu porodičnig doma i sve što nam treba su naši najmiliji.

U ovo doba godine, postajemo setni, nostalgični...

Razmišljamo o prijateljima koji su daleko, o dragim ljudima koji nisu sa nama, bude nam se sećanja na Božićne praznike iz detinjstva, na sneg do kolena i toplu čokoladu koju pijuckamo ogrnuti ćebetom.

Prolaze slike kuhinje u kojoj miriše vanila od bakinih kolača i dede koji donosi svežu jelku sa pijace a ona poigrava svojim iglicama u toplini doma.

Kada vas sve ovo obuzme treba da znate da ste sigurni dok imate......

LJUBAV

Ljubav nema drugo ime, ne zna za kontinent, ne prepoznaje dan od noći, kao i  godišnje doba. Ona može biti i zima i leto, noć i dan. Ljubav ne zna za godine, srce kad se probudi pa hoće da voli ne mogu pomoći ni velike ni male godine.Kao  feniks plane, izgori i ponovo se rodi.

Ljubav je čudna , nekad joj treba trenutak, da zatitra kao sveća pored kamina, rado bi da se igra velikom vatrom a opet zna da samo zbog vremena postoji i traje. Nekad je ljubav sunce, koje daje hlad mnogim zaljubljenim, koji su umorni od čekanja da budu voljeni. Nekad je hladna zima, željna toplog zagrljaja, iskrenog poljubca i ugodnih rječi,.. Ima i večne ljubavi, one vole dušom Božijom. Ali opet duša nam je data u zajam, nije naša.Tako da večno volimo u Božije ime. To je tako, sa ljubavi.Ona je  sneg zimi, plamen vatri, a čoveku nada..