Ovaj naziv dobija u periodu Marka Pola, koga je kinesko posuđe izrađeno od ovog materijala fasciniralo i podsetilo na unutrašnjost školjke (porcelata) pa mu tako i daje ime.

Preteča najfinijeg porcelana potiče naravno iz Kine, kada su glineni predmeti pečeni na višim temperaturama nego što je to uobičajeno da bi bili tvrđi i otporniji. Kinezi su vekovima radili na usavršavanju porcelana i čuvali tajnu njegove proizvodnje.

U Evropu stiže u XV veku zajdno sa Vaskom de Gamom. Te prefinjene primerke mogu sebi da priušte samo pripadnici visoke klase., međutim količine koje brodovima stižu u Englesku  su nedovoljne da zadovolje potrebe Engleskih plemića, koji su otmena pića pili iz  ovih predmeta.

Pronalazak kaolina , odgovornog sastojka za kvalitet porcelana, podstiče u Evropi njegovu povećanu proizvodnju. Proizvodnja se stalno usavršava i već u XIX veku dobijen je najkvalitetniji i najbelji porcelan na svetu.

U Engleskim fabrikama porcelan se proizvodi na specifičan način, tzv. " fine bone china". Uobičajenim sastojcima dodaje se koštani pepeo (dobijen spaljivanjem životinjskih kostiju).Ovaj porcelan je mekši od uobičajenog ali i izdržljiviji.

Kao što je brodovima dolazio porcelan, tako su dolazili i interesantni začini a među njima i čaj.

Uz porcelan se i vezuje ispijanje čaja u Engleskoj.

U XIX veku ispijanje čaja u pet sati postaje običaj a započela ga je dvorska dama kraljice Viktorije, Ana Marija Stenhop.

Pdsticaj joj je bio oskudan ručak koji se služio u podne i dugačak vremenski period do bogate večere. Ona bi naime uzela čaj sa kolačićima kako bi zavarala glad. Kako se to pokazalo uspešnim, ona počinje da poziva prijateljice na čajanku i šetnju.

Ubrzo običaj postaje popularan na dvorovima pa zatim i u celoj Engleskoj.

Porcelan i danas ima veliku ulogu i rasprostranjenost u čitavom svetu. 

Sa dolaskom modnih trendova i on postaje deo njih, prilagođava mu se boja, dezen i dizajn.

I danas nijedna svečana prigoda ne prolazi bez porcelanskih detalja.